Марко Краљевићи и невјерна љуба 0001    Отправи се Краљевићу Марко 0002    Ловит лова у зелене горе. 0003    Лови лова по гори зеленој, 0004    Њега вила из горице виче: 0005    ”Побратиме, Краљевићу Марко! 0006    Имаш Јелу, л’јепу љубу твоју, 0007    Али јој је залуду љепота, 0008    Љуби Јеле потајно јунаке, 0009    А највише вјерна слугу твога, 0010    Слугу твога Сенковића Луку, 0011    Кој’ је прије у тебе служио, 0012    И у тебе и у баба твога.” 0013    Говори јој Краљевићу Марко: 0014    ”А не лудуј, б’јела моја вило! 0015    Није Јеле така љуби моја, 0016    Није никад о тому радила, 0017    Ни љубила младога јунака 0018    Изван мене, свога господара.” 0019    Говори му од планине вила: 0020    ”Краљеивћу, послушај ме, Марко! 0021    Али мене вјеровати не ћеш? 0022    Кад ти двору бијелому дођеш, 0023    Справљај, Марко, господске обједе 0024    И позови пријатеље твоје 0025    И све слуге старца баба твога, 0026    Што су прије у тебе дворили, 0027    И у тебе и у баба твога, 0028    Немој слугу Сенковића Луку, 0029    Па ћеш видјет, Краљевићу Марко! 0030    Што ће р’јети Јеле, љуби твоја.” 0031    Кад је Марко вилу разумио, 0032    Он се врти двору невесело. 0033    Кадар Марко б’јелу двору дође, 0034    Справља Марко господске обједе. 0035    Све позове своје пријатеље 0036    И све слуга старца бабе свога, 0037    Што су прије у баба дворили, 0038    Не ће слугу Сенковића Луку. 0039    Кад видјела Јелица Маркова, 0040    Рече Марку, господару своме: 0041    ”Господаре, Краљевићу Марко! 0042    Све си слуге на објед позвао, 0043    Што су прије у тебе дворили, 0044    И у тебе и у баба твога, 0045    Н’јеси слугу Сенковића Луку, 0046    И он те је вијерно дворио, 0047    Није ти се Лука омразио.” 0048    Мудар био Краљевићу Марко, 0049    Па је Јели тихо бесједио: 0050    ”Прости, Јеле, драга дупо моја! 0051    Прости мени, заборавио сам. 0052    Пођи, Јеле, али пошљи кога, 0053    Двор на б’јели Сенковића Луке, 0054    Да он дође у нас на обједе.” 0055    Кад је Јеле Марка разумјела, 0056    Она богме не шаље никога, 0057    Нег се л’јепо млада наресила 0058    И отиде кули низ скалине, 0059    Па прошета низ росне ливаде 0060    На двор б’јели Сенковића Луке. 0061    Кад му кулу под бијелу дође, 0062    Пред кулом ми млада Луке мајка. 0063    Кад је видје Јелица Маркова, 0064    Добро јој је јутро називала: 0065    ”Добро јутро, млада Луке мајко! 0066    Је л’ у двору Лука, д’јете твоје?” 0067    Одговара млада Луке мајка: 0068    ”Прођ’ се, Јеле, Луке, сина мога, 0069    Не тражи га Бога до милога! 0070    Да обазна Марко господаре, 0071    Мој би Лука погинути мого.” 0072    Све то чује Сенковићу Лука, 0073    Ел у кули врућу кафу пије. 0074    Кад чу гласа Јелице Маркове, 0075    Врућом кафом у таван удрио, 0076    Па потрча низ бијелу кулу 0077    У сусрете к Јелици Марковој. 0078    Ђе је срио, ту је загрлио, 0079    Уведе је у бијеле дворе, 0080    Љуби Лука Јелицу Маркову. 0081    Ал говори Јелица Маркова: 0082    ”Мој соколе, Сенковићу Лука! 0083    Мој те Марко пуно поздравио, 0084    Да ти дођеш нашој кули танкој, 0085    Да је велик објед преправио, 0086    Пријатеље на објед позвао 0087    И све слуге старца баба свога, 0088    Што су прије у Марка дворили, 0089    Да ти са мном танкој кули дођеш.” 0090    Отоле се ш њоме оправио. 0091    Кад су били росне низ ливаде, 0092    Ни тамо се мироват не даде, 0093    Него пође Марку по за дворе 0094    Под његове зелене наранче 0095    И ту љуби Јелице Маркове. 0096    Мисли јадан Сенковићу Лука, 0097    Да га нико не гледа одникле, 0098    Све га гледа Краљевићу Марко. 0099    Стисне тврђе срце од камена, 0100    Мучи Марко, не говори ништа. 0101    Дође Јеле двору у бијеле, 0102    Поред ш њоме Лука Сенковићу. 0103    Кад у б’јеле дворе ушеташе, 0104    Брзо вр’јеме од обједа било. 0105    Око св’јетле споре посједоше, 0106    Ту приносе монци и монкиње, 0107    Дворе госте око сопре св’јетле. 0108    А када је по боједу било, 0109    Да ко види Краљевића Марка, 0110    Ђе рствора шарене сандуке! 0111    Из сандука износио даре, 0112    Сваком Марко штогод даровао, 0113    Не дарива Луку Сенковића. 0114    Жао било Јелици Марковој, 0115    Говорила господару Марку: 0116    ”Што ће ријет, драги господаре! 0117    Свакоме си штогод даровао, 0118    Н’јеси слуги Сенковићу Луци? 0119    И он те је вијерно дворио, 0120    Даруј и њег, драги господаре!” 0121    Говори јој Краљевићу Марко: 0122    ”Прости, Јеле, драга душо моја! 0123    Прости мени, заборавио сам. 0124    Ал за Луку немам добра дара, 0125    Чијем бих га л’јепо даровао, 0126    Нег ти пођи у горње таване, 0127    Донеси ми са чивије ћорду, 0128    Што је јесам скоро куповао, 0129    Што ћу њоме Луку даровати.” 0130    Кад је Јеле разуамјела Марка, 0131    Скаче Јеле на ноге лагахне. 0132    Како кули уз скалине скаче, 0133    По четири скалина прескаче, 0134    Еда прије у чардаке дође. 0135    Па прихвати за чивије ћорду, 0136    Ш њоме иђе кулу низ бијелу, 0137    Носи бритку у десници ћорду. 0138    Кадар сађе за свијетлу сопру, 0139    Не да ћорду Краљевићу Марку, 0140    Нег је дава Сенковићу Луци. 0141    А бесједи Краљевићу Марко: 0142    ”Дај је мени, Сенковићу Лука! 0143    Да ти кажем, теглит како ћеш је 0144    И како се из сагрије влачи.” 0145    Кад то чује Сенковићу Лука, 0146    Дава Марку из деснице ћорду. 0147    Када се је Марко добавио, 0148    Из сагрије ћорду извадио, 0149    А удари Луку Сенковића, 0150    По злу мјесту, по десну рамену. 0151    Како га је полако удрио, 0152    У двије га поле раставио, 0153    Дв’је га поле на таван паднуле. 0154    Викну Јеле, љубовца Маркова: 0155    ”Што учиниш, да од Бога нађеш! 0156    Што погубиш Луку Сенковића, 0157    Нема мајка, нег њега једнога, 0158    Јадну мајку у црно завио! 0159    Што је теби Лука учинио, 0160    У чему је теби сакривио?” 0161    Кад то чуо Краљевићу Марко, 0162    За жуте је косе прехитио, 0163    Па је вуче из танахне куле. 0164    Распреле јој двије плетенице, 0165    А уплеће шарцу у репину, 0166    Ш њоме оби дрвље и камење, 0167    Разнесе јој и кости и месо. 0168    Кога није, до хљеба не ије! 0169    Зло живјела, горе погинула.